Li­be­ral­no ka­pi­ta­li­stič­ka eko­no­mi­ja uop­šte, a po­go­to­vo „cr­no­gor­skog ti­pa”, ne ge­ne­ri­še po­zi­tiv­ne dru­štve­no-eko­nom­ske to­ko­ve, već na­pro­tiv pod­sti­če re­tro­grad­ni eko­nom­sko-dru­štve­ni hod, uve­ća­nje bo­gat­stva pri­vi­le­go­va­nih na ra­čun i šte­tu ogrom­ne ve­ći­ne si­ro­ma­šnih i na šte­tu dr­ža­ve Cr­ne Go­re, ocje­nju­je u raz­go­vo­ru za „Dan” pred­sjed­nik Re­form­skog sin­di­ka­ta Mar­ko Nik­če­vić. On sma­tra da u ak­tu­el­nom dru­štve­no-eko­nom­skom am­bi­jen­tu ni­je­su mo­gu­ći po­zi­tiv­ni po­ma­ci, ta­ko da po­dje­le, ko­rup­ci­ja, pri­vred­ni kri­mi­nal, ne­prav­da, si­ro­ma­štvo, eko­nom­ske mi­gra­ci­je, apa­ti­ja i ne­per­spek­tiv­nost do­mi­ni­ra­ju Cr­nom Go­rom.
– Cr­na Go­ra ima Vla­du ko­ju for­mi­ra vlast. Pre­ma re­zul­ta­ti­ma, u zad­njih 25 go­di­na, ta vlast i te vla­de bi­li su ogra­ni­če­nje, a ne ge­ne­ra­tor op­šteg eko­nom­skog raz­vo­ja ko­ji bi za­do­vo­ljio po­tre­be naj­ši­rih slo­je­va dru­štva. Su­per­i­or­no su spro­vo­di­li svo­ju vo­lju ko­ja ni­je bi­la u skla­du sa eko­nom­skom na­u­kom. Re­for­ma-re­kon­struk­ci­ja na­šeg ne­za­do­vo­lja­va­ju­ćeg sta­nja, ko­jem pret­ho­di or­ga­ni­za­ci­o­no raz­voj­ni mo­del, mo­že se kon­ci­pi­ra­ti i spro­ve­sti sa­mo sa po­zi­ci­je kom­pe­tent­no­sti. Re­form­ski sin­di­kat tu po­zi­ci­ju ne­ma, ali će­mo se sin­di­kal­no-po­li­tič­ki bo­ri­ti da do nje do­đe­mo – po­ru­ču­je Nik­če­vić, ko­ji će 8. fe­bru­a­ra pred­sta­vi­ti pro­gram no­ve rad­nič­ke cen­tra­le.
On po­ru­ču­je da za Re­form­ski sin­di­kat di­ja­log pred­sta­vlja ključ­nu pret­po­stav­ku za uspje­šno us­po­sta­vlja­nje odr­ži­vog, a za­tim i pro­spe­ri­tet­nog dru­štve­no-eko­nom­skog sta­tu­sa gra­đa­na Cr­ne Go­re. Ipak, Nik­če­vić sma­tra da so­ci­jal­ni di­ja­log u na­šoj dr­ža­vi ni­je za­ži­vio, s ob­zi­rom na to da za­ključ­ci So­ci­jal­nog sa­vje­ta ne­ma­ju ni­ka­kvu te­ži­nu pri­li­kom do­no­še­nja od­lu­ka u sfe­ri eko­nom­ske po­li­ti­ke.
– Na­rav­no da će ovo zdu­šno po­ku­ša­ti de­man­to­va­ti Vla­da i dru­gi uče­sni­ci ta­kvog di­ja­lo­ga, ali na­ža­lost on je­ste pred­sta­va sa una­pri­jed po­sta­vlje­nom sce­nom i po­di­je­lje­nim ulo­ga­ma – za­pa­ža Nik­če­vić.
On na­vo­di da vlast i po­slo­dav­ci mo­gu pri­zna­ti ili za­ki­nu­ti rad­ni­ke za pra­va ko­ja ih sle­du­ju, ali sin­di­ka­ti­ma ne mo­gu od­u­ze­ti pra­vo na bor­bu i is­traj­nost u nji­ho­vom do­sti­za­nju.
– Ako na­še kon­struk­tiv­ne i pa­tri­ot­ske ini­ci­ja­ti­ve ne bu­du pri­hva­će­ne od stra­ne vla­sti i po­slo­da­va­ca, i us­po­sta­vljen di­ja­log na ba­zi uza­jam­nog po­vje­re­nja i uva­ža­va­nja, sli­je­di kon­fr­on­ta­ci­ja i bor­ba svim sin­di­kal­nim sred­stvi­ma. U tom du­hu Re­form­ski sin­di­kat se ne za­la­že, već bo­ri svim le­gal­nim, de­mo­krat­skim i po­li­tič­kim sred­stvi­ma za svo­je ci­lje­ve, kroz dje­lo­va­nje na svim ni­vo­i­ma i bor­bu za uče­šće u kre­i­ra­nju eko­nom­ske po­li­ti­ke u dr­ža­vi – po­ru­ču­je Nik­če­vić.
On sma­tra da se sin­di­kat mo­ra sam iz­bo­ri­ti za svoj ka­pa­ci­tet.
– U slu­ča­ju ka­da vlast ne­ma ra­zu­mi­je­va­nja i slu­ha za za­htje­ve sin­di­ka­ta i ka­da ra­di u su­prot­no­sti sa op­štim in­te­re­si­ma na­pret­ka i pro­spe­ri­te­ta, i ka­da su is­cr­plje­ne sve me­to­de sin­di­kal­nog uti­ca­ja, ta­da sin­di­kat svo­ju sna­gu usmje­ra­va na pro­mje­nu ta­kve vla­sti. To pret­po­sta­vlja iz­ra­du i pre­zen­ta­ci­ju pro­spe­ri­tet­nih re­form­skih pro­gra­ma i nji­ho­vu im­ple­men­ta­ci­ju (pri­mje­nu) u prak­si u di­rekt­noj si­ner­gi­ji sa za­po­sle­nim, ne­za­po­sle­nim, a rad­no spo­sob­nim, stu­den­ti­ma, pen­zi­o­ne­ri­ma i gra­đa­ni­ma. Po ko­jem pra­vu su u bes­cje­nje ras­pro­da­ti na­ši naj­vred­ni­ji pri­vred­ni su­bjek­ti Ju­go­pe­trol, Te­le­kom, Pi­va­ra, Elek­tro­pri­vre­da, Ja­vo­rak, „Ve­li­mir Ja­kić”, Ho­tel­sko tu­ri­stič­ko pred­u­ze­će Bo­ka, In­sti­tut Iga­lo... – is­ti­če Nik­če­vić.
M.S.


Rad­ni­ke pre­tva­ra­juu ro­bo­ve

Nik­če­vić ocje­nju­je da ide­o­lo­zi de­vi­jant­nog – vul­gar­nog ka­pi­ta­li­zma, ko­ri­ste­ći moć že­le da rad­ni­ke pre­tvo­re u mo­der­ne ro­bo­ve, da ih iz­jed­na­če sa ro­bom ko­jom ta­ko vje­što tr­gu­ju.
– Re­form­ski sin­di­kat ne pri­sta­je na ta­kav sta­tus. Pro­gram Re­form­skog sin­di­ka­ta pred­sta­vlja od­go­vor na po­tre­bu za pro­mje­nom i una­pre­đe­njem dru­štve­no-eko­nom­ske stvar­no­sti. Rad­nič­ki od­go­vor na sve ono što po­li­ti­ča­ri ni­je­su htje­li, umje­li ili zna­li da ura­de, kao i na ono što su po­li­tič­ke eli­te, svje­sno ili ne­svje­sno ne­ga­tiv­no ura­di­le cr­no­gor­skom dru­štve­no-eko­nom­skom bi­ću. Na­šem sin­di­ka­tu su stra­ne vje­štač­ke po­dje­le po­li­tič­kih pro­ta­go­ni­sta, po osno­vu na­ci­ja, vje­ra, je­zi­ka, jer je ta­kvo dje­lo­va­nje re­tro­grad­no i pot­pu­no su­prot­no Usta­vu, po ko­jem je ona se­ku­lar­na i gra­đan­ska dr­ža­va. Na­ši sa­ve­zni­ci su svi gra­đa­ni ko­ji su u rad­nom od­no­su, a ne mo­gu da ži­ve od svog ra­da, – is­ti­če Nik­če­vić.